četvrtak, 18.11.2010.
Dan 1
Danas sam odlučila početi pisati blog. Zašto?! Jer toliko toga nama naizgled nebitnih stvari se dogodi svaki dan i zato olako preskačemo preko njih. A jeste li ikada shvatili nakon nekog vremena da je to zaista bilo bitno?
Ponekad nam svaki dan izgleda kao deja vu. Ustajanje ujutro u isti sat, a u glavi već unaprijed prijezir na pomisao odlaska na svoje radno mjesto, prometnu gužvu u isti sat na istom mjestu, ponekad nam se čini da smo u nekom lošem hororu i da nam se taj isti dan ponavlja a mi ne možemo pobjeći iz njega.
Ali trebali bi zagaziti malo dublje u tu stvarnost i ne mrziti sebe od ranog jutra.
Možda ako pođemo od toga nivo, možda sve bude drugačije.
Jesam li pokušala? Da i sve je to jako dobro funkcioniralo u teoriji.
Hoću li se usuditi ponavljati da uspijem postiči svakodnevnu raznolikost? Da, kada shvatim koja je cijena napretka.
Iako pokušala sam promjeniti neke stvari u svom životu uvijek bi sve postalo kolotečina i tzv deja vu.
U kojem trenutku prestaje životna strast? Ne znam imamo li odgovor na to pitanje.
Preostaje nam zaviriti duboko ispod naše kože i vidjeti imamo li dovoljno strasti da učinimo sretnima sami sebe....
Sa ljubavlju
Leah
- 11:22 -
